Многи људи сматрају да је остајање будно до касно природно, или чак обавезно. Било да је то због прековременог завршетка неког канцеларијског пројекта, гледања фудбалске утакмице или учења о брзином синоћ пре важног испита у школи. Међутим, морате да будете пажљивији у погледу различитих ефеката дугог буђења на ваше здравље у будућности.
Зашто нам је потребан сан?
Спавање је укључено као активност која има безброј предности. Када спавате, мозак ће ослобађати хормоне и једињења која помажу метаболичким процесима у телу. Почевши од враћања апетита, јачања имуног система, побољшања памћења, побољшања расположења, повећања кондиције, до повећања енергије и фокусирања на активности следећег дана.
Довољно спавање може вам чак помоћи да управљате стресом и симптомима психијатријских поремећаја, као што су анксиозни поремећаји и депресија.
Идеална дужина сна за одрасле и старије је око седам до осам сати. У међувремену, деци и адолесцентима је потребно дуже време спавања (око 8-12 сати, у зависности од старости)
Ефекат касног буђења на здравље, током времена може скратити живот
Ефекти дугог буђења на здравље тела доказани су многим научним студијама. Навика да се остане до касно повећава ризик од бројних озбиљних здравствених проблема, у распону од хипертензије, дијабетеса, срчаних болести, гојазности, апнеје у сну, до преране смрти.
О томе сведоче истраживачи из Енглеске и Италије који су анализирали навике спавања 1,3 милиона људи, прикупљене из 16 одвојених студија. Његови налази су показали да људи који спавају мање од шест сати ноћу имају 12 посто већу вјероватноћу да прерано умру. Такође су открили да су људи који су смањили време спавања са седам сати на пет сати или мање имали 1,7 пута већи ризик да умру раније. Шта је то изазвало?
Бројне студије су откриле да спавање мање од 5 сати може изазвати сужење крвних судова што заузврат може повећати крвни притисак. Штавише, недостатак сна такође може изазвати недостатак магнезијума који може изазвати отврдњавање зидова артерија (атеросклерозу). Атеросклероза може повећати ризик од хипертензије, можданог удара и других срчаних проблема.
Поред тога, ефекат остајања до касно се такође види у повећању нивоа шећера у крви у телу. Недостатак сна може довести до тога да тело постане отпорно на инсулин и да повећа хормон стреса кортизол тако да тело не може да апсорбује преостали шећер у крви. Као резултат, ниво шећера у крви се повећава. Ово стање може изазвати дијабетес.
Ефекат пречестог буђења такође може повећати ослобађање хормона глади грелина који може повећати апетит. Није ни чудо што дуготрајни недостатак сна може довести до дебљања тела, што може изазвати гојазност у будућности. Гојазност, хипертензија и дијабетес ће сигурно веома лоше утицати на ваше здравље. Нарочито ако се дешавају у исто време.
Осим ризика од болести, недостатак сна такође може смањити ваш фокус и будност. Ово може бити веома опасно ако возите возило. Опасности вожње док сте поспани могу се чак упоредити са вожњом у пијаном стању. Вожња док сте поспани након само 3 сата сна повећава ризик од саобраћајне несреће више од четири пута.
Савети за боље спавање
Да се не бисте навикли да остајете будни до касно и да се носите са последицама остајања до касно у будућности, покушајте да примените неке од ових једноставних савета:
- Подесите аларм за време за спавање и будите се у исто време сваког дана, укључујући и викенде. Ако желите да се пробудите у 6 ујутро, обавезно идите у кревет до 23 сата да бисте спавали 8 сати ноћу.
- Избегавајте тешке физичке активности пре спавања. Ако желите да вежбате пре спавања, урадите то најмање 2-3 сата пре спавања.
- Избегавајте кофеин, цигарете и алкохол пре спавања.
- Не дремајте после 15 часова. Време за спавање које је прекасно учиниће да се осећате свеже ноћу.
- Покушајте да радите ствари које вас чине смиреним и опуштеним пре спавања. На пример, слушањем песме, читањем књиге, топлим купањем или другим активностима које вас чине опуштенијим.
- Учините атмосферу спаваће собе удобном, тихом, мрачном и хладном. Избегавајте ствари које могу да ометају сан, као што су телевизори и уређаји.
- Ако сте лежали у кревету 20 минута и још увек не можете да заспите, покушајте да устанете неко време и радите друге активности како се не бисте осећали под стресом. Анксиозност и забринутост због тога што не можете да заспите могу вас заправо учинити освеженијим и неспособним да заспите.