Дијабетес или познат као дијабетес мелитус је једна од најчешћих хроничних болести у Индонезији. Ова болест може изазвати компликације ако стање настави да се погоршава, тако да је важно одмах добити прави третман. Постоји неколико типова дијабетеса који се могу јавити. Различити типови, различито руковање. Које врсте дијабетеса постоје?
4 врсте дијабетеса које морате знати
Постоји неколико класификација дијабетеса, међу којима вам је вероватно најпознатији дијабетес мелитус (ДМ) тип један и други.
Постоји и тип дијабетеса који се јавља током трудноће познат као гестацијски дијабетес.
Није лако разликовати дијабетес типа 1 и типа 2 јер су генерално симптоми ова два типа дијабетеса слични.
Разлика између њих двоје лежи у узроку. Дијабетес типа 1 је повезан са наслеђем, док је дијабетес типа 2 узрокован нездравим начином живота.
Међутим, истраживања последњих година такође су показала да проблеми са функционисањем телесног хормона инсулина изазвани дијабетесом утичу и на мозак, узрокујући Алцхајмерову болест.
Ово стање је касније представљено као дијабетес типа 3.
Следи преглед сваке класификације дијабетес мелитуса:
1. Дијабетес типа 1
Дијабетес типа 1 је хронична аутоимуна болест која се јавља када тело уопште не производи инсулин.
У ствари, инсулин је потребан да би ниво шећера у крви био нормалан. Ово стање је мање уобичајено од дијабетеса типа 2.
Генерално, дијабетес типа 1 се јавља и налази се код деце, адолесцената или младих одраслих, иако се може јавити у било ком узрасту.
Дијабетес типа 1 је највероватније узрокован имунолошким системом тела, који би требало да се грешком бори против патогена (семена) тако да напада ћелије панкреаса које производе инсулин (аутоимуно).
На грешке у имунолошком систему могу утицати генетски фактори и изложеност вирусима у окружењу.
Због тога су људи који имају породичну историју ове врсте дијабетеса у високом ризику од развоја ове болести.
Често људи са дијабетесом типа 1 захтевају доживотну терапију инсулином како би контролисали ниво шећера у крви.
2. Дијабетес типа 2
Овај тип дијабетеса је чешћи од типа 1. Цитирајући веб страницу ЦДЦ-а, процењује се да је око 95 процената случајева дијабетеса дијабетес типа 2.
Генерално, ова врста дијабетеса може утицати на било кога у свим узрастима.
Међутим, дијабетес типа 2 обично се чешће јавља код одраслих и старијих због фактора нездравог начина живота, као што су неактивност и прекомерна тежина.
Нездрав начин живота доводи до тога да ћелије тела постану имуне или мање осетљиве на хормон инсулин. Ово стање је такође познато као инсулинска резистенција.
Као резултат тога, ћелије тела не могу да прераде глукозу у крви у енергију и глукоза се на крају акумулира у крви.
Да би превазишли симптоме дијабетеса типа 2, пацијенти морају да воде здравији начин живота дијабетеса, као што је прилагођавање исхране и повећање физичке активности.
Лекари такође могу давати лекове за дијабетес за смањење високог шећера у крви у лечењу дијабетеса типа 2.
За разлику од дијабетеса типа 1, који захтева додатни инсулин, инсулинска терапија се обично не користи за контролу шећера у крви код дијабетеса типа 2.
3. Дијабетес тип 3
Дијабетес типа 3 је стање узроковано недостатком инсулина у мозгу.
Недостатак нивоа инсулина у мозгу може смањити рад и регенерацију можданих ћелија, изазивајући појаву Алцхајмерове болести.
Алцхајмерова болест је неуродегенеративна болест, односно смањење функције мозга које се јавља споро услед смањења броја здравих можданих ћелија.
Оштећење можданих ћелија карактерише смањење способности размишљања и памћења.
Студија из часописа Неурологи показало да ризик од Алцхајмерове болести и деменције може бити вишеструко већи код дијабетичара у поређењу са здравим особама.
У студији је описано да је однос између дијабетеса и Алцхајмерове болести заправо сложена ствар.
Алцхајмерова болест код дијабетичара може бити узрокована инсулинском резистенцијом и високим нивоом шећера у крви, узрокујући оштећење тела, укључујући оштећење и смрт можданих ћелија.
Смрт можданих ћелија је узрокована тиме што мозак не добија довољно глукозе. Иако је мозак витални орган тела који захтева највише шећера у крви (глукозе).
У међувремену, мозак је веома зависан од хормона инсулина да би могао да апсорбује глукозу.
Када мозак нема довољно инсулина, унос глукозе у мозак ће се смањити.
Као резултат тога, дистрибуција глукозе у мозгу је неуједначена и мождане ћелије које не добијају глукозу ће умрети и изазвати појаву Алцхајмерове болести.
Међутим, постоје и други механизми који објашњавају да се Алцхајмерова болест може јавити сама без праћења дијабетеса.
Међутим, оба су изазвана сличним факторима ризика, односно високим обрасцима потрошње угљених хидрата и глукозе.
Штавише, лечење дијабетеса типа 1 и 2 не утиче на ниво инсулина у мозгу тако да нема позитиван утицај на лечење Алцхајмерове болести.
Стога су потребна даља истраживања да би се разумео механизам којим дијабетес изазива Алцхајмерову болест.
4. Гестацијски дијабетес
Гестацијски дијабетес је тип дијабетеса који се јавља код трудница. Овај тип дијабетеса који се јавља током трудноће може утицати на труднице, чак и ако немају историју дијабетеса.
Према Америчком удружењу за трудноћу, ова класификација дијабетеса настаје зато што ће плацента трудница наставити да производи посебан хормон.
Па, овај хормон је оно што спречава ефикасан рад инсулина. Као резултат, ниво шећера у крви постаје нестабилан током трудноће.
Већина жена не зна да има ову врсту дијабетеса јер гестацијски дијабетес често не изазива специфичне симптоме и знаке.
Добра вест је да ће се већина жена које имају ову врсту дијабетеса опоравити након порођаја.
Да не би дошло до компликација, труднице које имају ову врсту дијабетес мелитуса треба редовно да провере своје здравље и трудноћу код лекара. Поред тога, начин живота такође треба да се промени да би био здравији.
Жене које су трудне у доби од 30 година, имају вишак килограма, имале су побачаје или мртворођене (мртворођеност), или имају историју хипертензије и ПЦОС-а, имају висок ризик од развоја гестационог дијабетеса.
Који тип дијабетеса је опаснији?
Свака врста дијабетес мелитуса има опасне симптоме и компликације. Штавише, свачије тело је другачије, тако да одговор на лечење може бити различит.
Да не помињемо начин живота пацијента ће одредити стопу успешности лечења дијабетеса.
Ако након дијагнозе не одржавате исхрану, ретко вежбате, не спавате, наставите да пушите и не контролишете редовно шећер у крви, имате већи ризик од развоја разних компликација дијабетеса.
Дијабетес може довести до других опасних болести као што су мождани удар, хипертензија, до отказивања бубрега.
Ако правилно узимате лекове за дијабетес и водите здрав начин живота, и даље можете контролисати дијабетес, без обзира на врсту.
Да ли ви или ваша породица живите са дијабетесом?
Нисте сами. Придружите се заједници пацијената са дијабетесом и пронађите корисне приче других пацијената. Пријавите се сада!